“Kada fizičko lice koje je član privrednog društva u kojem je zasnovalo radni odnos, tom privrednom društvu da u zakup deo nepokretnosti (kuće u kojoj stanuje i čiji je vlasnik) koji u cilju obavlja delatnosti privrednog društva bude korišćen kao kancelarijski prostor poslodavca u kome zaposleni radi i ostvaruje redovnu zaradu za svoj rad, naknada koju po osnovu davanja nepokretnosti na korišćenje ostvari to lice ima poreski tretman prihoda od davanja u zakup nepokretnosti.

Međutim, ukoliko ta naknada po svojoj prirodi predstavlja naknadu za rad tog zaposlenog, onda ona ima karakter zarade na koju se plaća porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Ukazujemo da saglasno načelu fakticiteta (stvarnosti) Poreska uprava u svakom konretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fizičko lice, prema njihovoj ekonomskoj suštini, a ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao, saglasno članu 9. Zakona o poreskom postupku i porekoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016 i 108/2016).“